Пређи на садржај

Липа Доре и Матијаш

Извор: Викизворник

* * *


Липа Доре и Матијаш

(Врбанска).[1]

Кнеза Матијаша
Турци ухватише,
за целих девет лет
в узи га држаше,
десето тецише, 5
правду му судише,
да ће уб'јен бити.
А то је дознала
липа Доротија,
липа Доротија, 10
царева кћерчица.
»Че бите ви дали,
кнезу Матијашу,
че бите ви дали,
ки би вас з узи знел?«  15
»»Ја бих њему дао
злата немирена,
сребра нецињена.«« 
»Велика вам хвала,
кнезе Матијашу, 20
већ’ ја имам злата
него ви олова.
Него ако ћете ме
за праву љубу зет.« 
»»Не морем вас, Доре, 25
за праву јубу 'зет,
зач ја имам дома
сан своју госпоју.
I своју дичицу.
Нег ја имам брата, 30
липчи је него ја,
виши је него ви:
он вас хоће, Доре,
за праву љубу зет.«« 
Доре ми пошеће 35
ва коњску штајицу,
пак она зибере
три коње најбоје.
На првога дала
све сребра и злата, 40
на другога дала
кнеза Матијаша,
на третога Доре
сама зајахала.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг


Референце

  1. Налази се у "Истарске народне пјесме."

Извор

Хрватске народне баладе и романце, уредио Олинко Делорко, Зора, Загреб, 1951., стр. 117-118.

Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 81-82.