Цвили, плаче липа Ане,
љуба Јурјева.
Зачул ју је кнез Микула
на турну стојећ:
»Ча се плачеш, липа Ане, 5
невесто моја?«
»»Сила ј’ мени цвилит, плакат,
драг диверак мој!
Зач је мене твоја мајка
с тобом обрекла.«« 10
»Моја мајка добра жена
ни то могла рећ.«
На то дојде кнезу Јурје
с далеке земље;
супрот њему липа Ане 15
коњића пријет.
»Одлази ми, липа Ане,
неверна си ми!«
