Синоћ Иве из Новога дошал,
Својој љуби тужан глас донесал:
„Љубо моја оженио сам се
За Новљанку најлипју дивојку
Главу виша и од тебе липја. 5
Самор нима чрна ока твога,
Чрна ока ни лишца румена,
А да има чрно око твоје,
Смутила би по небу облаке,
Камо л' неби по земљи јунаке.“ 10
