Тамо доле пули мора
Грах се зелени;
Ки га чува? лепа Маре,
Од Марице хћи.
Њој доходи гиздав јунак, 5
Комарићев син.
„Дај ми једну киту граха,
Грах ти обродил!“
„„Не дам, богме, гиздав јунак,
Зач ме воља ни. 10
Приди јутра, јутро рано,
Кад мајка заспи;
Под понеструм бела мурва,
Под њум кучка спи;
Донеси њој кору круха, 15
Да те не уји;
Врата су ти шкрипутина,
По мало отпри,
I донеси жлицу ула,
Да свећа гори.““ 20
Мачка скочи на полицу,
Тер лонци разби.
Мајка стане мачку стират,
Тер ногу зломи.
Отац стане матер стати, 25
Тер главу разби.
„Сад ни оца, сад ни мајке,
Љубимо се ми!“
