ПРИКАЗАЊЕ ЧЕТВРТО
ТУРНО, АМАТА, ИДМОН НАВИЈЕСНИК
АМАТА:
За ове сузе, за ову сцијену,
ку си од мене свеђ чинио,
и за љубав не изречену,
коју ми си ти носио,
устави се младос твоја, 1385
Турно драги синко, устави
од погубна тога боја,
ки ме у тешку мисао стави.
Ти си покој, ти жудјена
моје старости час и дика, 1390
на теби је наслоњена
наша кућа сва колика.
Латиново све владање
спуштено је теби у руке,
кроз плахо нам затјецање 1395
не задава смртне муке.
Што му драго твој младости
догоди се бијењим тима,
и несрећној мој старости
све се, синко, згодит има: 1400
ако будеш ти умрити,
ни ја веће живјет не ћу,
ни робиња сужна бити
силном зету и мрзећу.
ТУРНО:
Сузе устави, мајко мила, 1405
не слути ми јад немио,
гди на бојна трудна дила
сам сам поћ се приправио.
Час је и многа слава мени
загрлити смртне труде, 1410
а да пород твој љубљени
Лавинија моја буде.
Ње доброта не изречена
и замјерна свијем љепота
достојна је бит купјена 1415
с погибијом сто живота.
О њој мислећ посред боја
узрастјеће моје моћи;
да сва на ме дође Троја,
јаки сам јој врха доћи. 1420
Храбрена је рука ова
и познана моја сила
множ заточнијех витезова
к црној земљи оборила,
а него ли сјутра добит 1425
нечасника злога не има,
и срце му худо пробит
и врч тијело врановима!
ИДМОН:
Оружа се, господине!
Што цкниш? Бријеме већ не губи, 1430
да слободиш све Латине,
да жудјену стечеш љуби.
Енеа ти поручива,
да ће доћи с драге воље
сам он теби супротива 1435
на јуначко сјутра поље.
Нетом позван твоје од стране
би на прики бој од мене,
на ријеч моју све Тројане
видјех скочит ужежене. 1440
Сваки на мач руку стави,
срчано се сваки обећа,
с тобом на бој доћ крвави
господара свога цијећа.
Он захвали весео њими 1445
на витешко обећање,
и сам на сву главу прими
тве храбрено затјецање.
Моји витези племенити,
ваше остав'те ви деснице, 1450
рече, ја ћу сам трудити
цића моје вјеренице.
ТУРНО:
I мого је и смио ријети,
да краљевска дјевојчица,
бивши Турно жив на свијети, 1455
његова је вјереница!
О ме копје прихрабрено,
о јуначка дико моја,
јур од мене уграбјено
силну Ахтхору посред боја, 1460
сад ме учини узвишена,
сад ми подај, ако икаде,
да тројански поружена
под десницом мојом паде
Дај ми живот њему отети, 1465
дај ми смирит жеље моје,
дај ми оклопје с њега здријети,
ке му Вулкан сазидо је;
дај да мртву њему од мене
буду прахом измрљане 1470
косе гвоздјем зарудјене
и мирисим измазане.
Ах, зли Енеа, ах, проклети
невјерниче у сва дила,
не ћеш, не ћеш већ живјети, 1475
доклаће те моја сила.
Ход'мо, гредем добре воље,
ход'мо, цкнити вријеме није,
да се рве, да се коље,
да се сијече, да се бије. 1480