ПРИКАЗАЊЕ ЧЕТВРТО
БАБА, ЛАВИНИЈА, АМАТА I ДВОРКИЊИЦА
БАБА:
О госпође моја љубљена,
дико и части моја мила,
ка си од мене одхрањена 585
с особитом помњом била,
јад устави твој немили,
смири уздахе твоје огњене,
од мале је дике и сцијене,
да краљевски пород цвили. 590
ЛАВИНИЈА:
Ах, ма лијепа кошутице,
одхрањење драго моје,
ах, ма мила разблудице,
у све труде и покоје,
ја сам теби вијенце вила, 595
ја, да је већа твоја хвала,
питала те и појила,
ја разблудно миловала.
Ах, проклета стријела, којом
плахо дијете тебе устријели, 600
ах, љуто ти смрти твојом
ме срдашце тужно уцвијели.
БАБА:
Кошутицу пусти веће,
горке устави твоје боли,
разлог није да те смеће 605
ћутиш за ствар малу толи.
Да те види тко цвилити,
ку би пред њим стекла дику?
Мисли, тим ћеш мирна бити,
веће о драгом вјеренику. 610
Као знаш, Турну храбреному
мајка тебе обећава,
а ћаћко те мудри дава
славном бану тројанскому.
Један ће од њих тва пожуда 615
и забава бити мила,
твоје благо, тва разблуда;
што ми си се засрамила?
ЛАВИНИЈА:
Ја сам дијете још нездрело,
није о тему мислит мени, 620
гди најлише све се смело
кроз бој ови не смиљени.
Кошутице моја убијена,
ти си била моја дика,
ти дружица ма љубјена, 625
ти ма мисао сва колика.
БАБА:
Пристан' веће злом печали
кошутицу тву жалити;
реци, али ћеш ћаћку, али
драгој мајци погодити? 630
АМАТА:
Прем се ово ктијаше мени:
сад ћу познат и видјети,
као су обични и примјени
мојој кћери моји свјети.
ЛАВИНИЈА:
Разложно је, ћајку прије 635
свака кћерца да погоди,
кад најлише он се угоди
с онијем, што бог заповије.
АМАТА:
Оца слушат, а не мене,
која сам ју породила; 640
сад бих ове рад несцијене
мом ју руком задавила!
ЛАВИНИЈА:
Ход'мо у цркву Венерину
молит вишње све богове,
да они буду по начину 645
сврху објавит вјере ове.
АМАТА:
Коју цркву Венерину?
На зло ти смо дошли, каде
дјевојчице мисле младе
о Венери и ње сину! 650
ЛАВИНИЈА:
Тко почети добро умије,
на по дјела он се упази;
ну почетак добар није,
који од неба не излази.
АМАТА:
Прем зло поче, лудо дијете, 655
а горе ћеш довршити,
ако мисли теј проклете
не узбудеш промијенити.
ЛАВИНИЈА:
Пак на мире града овога
из свете цркве отидимо, 660
је да Енеу храбренога
и Тројане с њих видимо.
АМАТА:
Ах, несрећо худа моја,
ах, зла кћерце, и теби ли,
како Елени, клета Троја 665
и ње народ блудни омили?
Ти ћеш, ти ћеш пробирати
вјеренике на тву вољу?
Не ћу данас мирна остати,
ако ја те не закољу. 670
Не могу поднити
ове ње несвијести;
грем јој се одкрити,
и у двор ју повести.
Ту ако јој врћи не чиним 675
ову мисао из памети,
живот јој ћу худ узети;
сад је тријеба да шњом хиним.
Што сте истекле изван мира?
Не знате ли, да се оди 680
близу гуша зла находи,
наше земље ка сатира?
Не мој, да те зли Тројани,
моја кћерце, заклат буду,
као заклаше не спознани 685
кошутицу, тву разблуду.
За то у дворе ход' са мноме,
а ви, које њу дружите,
за мало нас оставите;
брзо ћете бити шњоме. 690
ЈЕДНА ОД ДВОРКИЊИЦА:
Пођ'те гди вам јес угодно,
а ми мирна тегај дана
љубежљиво и слободно
весел'мо се, дружбо избрана.
Познати је, добро свако 695
благи Енеа да нам жели,
ки за данас јес овако
с нам склопио мир весели.
Је да вишњи с неба згори
брзо буде допустити, 700
да будемо шњим до скори
мир вјековит учинити.
Тим слаткога мира хвале
научене поновимо;
једна пјева, а ми остале 705
мили танац изведимо.
