Синоћ с мојин ја бесидин драгин,
А јутрос га ни видила нисан;
Узмен видро и на воду појден,
Тот на води мога драга најден;
Добру сан му срићу називала: 5
„Добра срића и мило и драго
„А он мени одговори драгој:
„Нит сан драги, нит ме зови драгин,
„Синоћ сан ти мимо дворе проша
„И ћуо сан, драга душо моја, 10
„Да те мајка и бије и кара
„За ниједно удо дило твоје
„Већ за ћесто долазење моје,
„Већ ти душо долазити не ћу."
„„Дојди моје и довечер драго, 15
„„Ти не води собон никогаре
„„Него коња и гива сокола,
„„Вежи коња за грану јавора,
„„А сокола за струк калопера;
„„Коњ ће ржат, а сокол ће сиват, 20
„„Па ће рећи моја стара мајка:
„„Ко лов лови око двора мога?
„„Ко лов лови, не уловија га!
„„Ниман мога сина на жењење,
„„Нити јеман на удају ћере, 25
„„Ти јој реци, моје мило драго:
„„Како нимаш на удају ћере?
„„Сву м’ е нојцу на рукан приспала,
„„Жута коса руку прижујала!""
