„Кушко Маре, ди си синоћ била?"
„„Крајен мора дробну ружу брала,
набрала сан три зелену венца;
једнога сан за се одабрала,
другога сан моме брајну дала, 5
трећога сан низ море пушћала:
'Плови, плови, мој зелени венче,
плови, плови Иванову двору
и ти реци Ивановој мајци,
да ожени Иву, сина свога, 10
да ако га оженити неће,
да ћу сама на дворе му доћи.
Ко ми рече да сан наметница,
наметнула му се магла прид очима,
мени младој сјајна мисечина!"" 15
