Пошетала госпоја краљица,
Ш њонае иђе седам робињицах:
Двие носе скуте и рукаве,
Двие мету изпред ње сокаке,
Двие носе свилене гајтане,
Једна носи сјајно огледало.
Кад су дошли на Вербас водицу,
Ал’ на води коло ђевојаках.
Говорила госпоја краљица:
Која ј’ туде, мог Иве дјевојка?
Која му је везен јаглук дала,
На јаглуку име уписаиа,
I ходају, гди мој Иво спава,
Ја њу хоћу љепо даровати?
Проказа се Ануша дјевојка:
"Ја сам, нене, твоме Иви драга
Ја сам њему везен јаглук дала."
А маши се госпоја краљица,
I извади везену мараму:
Свеза очи Ануши дјевојци,
Свеза очи у Вербас је баци.
Босански пријатељ, садержавајући потриебите користне и забавне ствари. Уредник: I. Ф. Јукић Бањалучанин. Свезак II, Трошком Дра. Људевита Гаја, у Загребу, Берзотиском народне тискарнице дра. Људевита Гаја, 1851., стр. 96.
