Играли су три краљи,
Играла је златна јабука,
По златном столу господском:
Чија ли гора највиша?
Чија ли љуба најлипша? 5
Највиша гора Петрова,
Најлипша љуба Павлова.
Кад зачује Албус краљ,
Да је Павлова љуба најлипша,
Посла је њему Албус краљ: 10
„С тобум ћу, Павле, вичерат
С твојум ћу Марум ноћеват.“
Пришал је Павле жалостан.
„Ча си то Павле жалостан?“
„„Послал ми, Маре, Албус краљ, 15
Да ће с манум вичерати,
С тобум, Маре, ноћевати.““
„Не бој се ти, Павле, тога,
Ми ћемо га преварити.
Родила је жена чедо, 20
Реци му ти, да сам ја.“ —
Тихо је море како кал,
По мору се вози златна плав,
Нутри се вози Албус краљ.
Пришал је к Павлу Албус краљ: 25
„Кади је, Павле, љуба твоја?“
„„Моја је љуба родила.““
„Мислел сам ју љубити
Сад ћемо се кумити.“
Мари дарова прстен злат, 30
Павлу дарова сто дукат,
Младому чеду златан пас,
I младој Мари добар глас!
Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих, прештампане из "Наше слоге", Тискарница синовах К. Амати у Трсту 1879., стр. 26-27.
