Синоћ се је ожениа Марко,
А јутрос му била књига дође:
Ред му дође, да на војску пође!
Њему мајка жуто брашно справља.
Љуби му је кошуљу шикала 5
Златном жицом, сребрном иглицом,
Сваки пунат сузицом ливала,
Сва кошуља у сузам пливала.
Љуби му је кошуљу давала,
Селе га је млада упитала: 10
„Ала, Матко, мој мијели брајне!
Кад ћес, брајне, доћи до дворова?"
Али Марко сестри одговара:
„„Бога теби, моја мила селе,
Кад узрије јавор јабукама, 15
Кад побили перје на соколу,
Онда ми се надај билом двору!““
Ал су. младе домишљате биле,
Сокола су мликом задајале,
А јавор су вином залијале! 20
Кад се сврши девет годин дана
Уродиа јавор јабукама,
На соколу побилила перја;
Још ни Марка ни од њега гласа!
Па му љуби билу књигу пише: 25
„Оди дома, Краљевићу Марко!
Узрија је јавор са јабуком,
Побилила на соколу перја!“ —
Свршила се десета година,
Још ни дома Краљевића Марка. 30
Ауђелија љуби говорила:
„Мандалина, моја заовице!
Ово ј’ нама десет година,
Да ни дома Краљевића Марка.
Кројимо си робу на јуначку, 35
Седлајмо си два најбоља коња:
Мени Вилу а теби Голуба,
I ми одмо до двора царева,
Ми си одмо поодити Марка."
Оне кроје робу на јуначку. 40
Седлају си два најбоља коња,
Тер су ишле пред дворе. цареве.
Кад су дошле пред дворе цареве
Међ собом су помињале страже:
Ала, Боже, .чуда. невиђена! 45
Липе су ти дви делије младе.
На погледу кано и дивојке
А на скоку кано и делије.“
Божју стражи помоћ назтиваше:
„Бог помози стражо царовљева, 50
Гди му слуга Краљевићу Марко?"
„„Гори му је у свитлим камарам,
Гори сиди с вирном љуби својом!““
„Бога теби, стражо царовљева,
Зови слугу Марка Краљевића." 55
Вели стража Краљевићу Марку:
„Бог те види, Краљевићу Марко,
Тебе зову дви делије младе,
Дви делије знане и незнане,
I незнане никад невиђене!" — 60
Марко греде на биле баркуне
Говоре му дви делије млађе:
„Бога теби, Краљевићу Марко
Што ти уегреш јууак до дворова?
Селе ти је прико мора дана, 65
Љуби сутра за другога греде."
Кад је Марко ричи разумио
Своју ј’ липу љнби оставиа
I он греде цару честитому:
„Да, мој царе, добри господаре! 70
Ево т’ служим десет годин дана.
Плати мене да ја дома гредем;
Селе ми је прико мора дана
А љуби ми за другога греде,
Моју си грем љуби одкупити, 75
Моју си грем селе походити."
„„Вирна слуга, Краљевићу Марко,
Липше сам ти љубе добавио!““
„Ој, мој царе, мили господаре!
Прва љулав у срцу завита 80
А друга је оловом полита."
Плати њега царе господине
Плнти њега и он дома греде. —
I метну га за се на коњика.
Кад су дошли у срид горе црне 85
Проговара Краљевићу Марко:
„Бога вами, дви делије младе!
За кога је моја селе дана,
За кога ми моја љуби греде?"
Ал су њему младе беседиле: 90
„Бог 1е види, Краљевићу Марко,
Још непознаш селе ни љубовце!
Љуби ти је с тобом на коњику,
Селе ти је уза те на коња.
Наша слога, поучни, господарски и политични лист год. X, број 1., у Трсту 1. јануара 1879., стр. 2.
Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих, прештампане из "Наше слоге", Тискарница синовах К. Амати у Трсту 1879., стр. 7-10
