Синоц Марко вечерао с мајком,
Сувог круха и главичу лука,
Пред њег спаде б'јела књига листа,
Гро'отом се насмијао Марко.
Говори му стара, мила мајка: 5
„Шта се смијеш, Краљевићу Марко,
Јер се смијеш чудној већерици,
Јер се смијеш старости мајчиној?"
„Нит се смијем чудној већерици,
Нит се смијем овој књиги листа. 10
Љуто ме је чаре поздравио,
Да му купим три галије војске:
Ди је један - не расплачи мајку,
Ди двојица - брачу не растави,
Ди тројица - оданле једнога, 15
Ди ћетири - оданле двојицу."
Говори му стара, мила мајка:
„Авај, сине, Краљевићу Марко,
Ди је један - ти расплачи мајку,
Ди двојица - ти брачу растави, 20
Ди тројица - оданле двојица,
Ди ћетири - оданле тројица,
Фришко ћеш ти сакупити војску."
Када јих је јунак сакупио
I он иде горе уз бригове 25
Један виће из једне галије:
„Мили Боже, и мила Маријо,
Да је мени вина и ракије,
Да ја пијем, да се развеселим!"
Други виће из друге галије: 30
„Да је мени шарена свирала,
Да ја свирам, да се развеселим!"
Тречи виће из треће галије:
„Шта ће теби вино и рáкија,
I још теби шарена свирала, 35
Веч ти гледај горе уз бригове,
Гди преврчу 'тиће ластавице,
I уздишу б'јеле голубице.
Што су оне 'тиће ластавице,
Оно су нам старе, миле мајке. 40
Сто су оно б'јеле голубице,
Оно су нам наше вјерне љубе.
Казивачица: Ержа Хорват, род. Вршенда, Кожар Забиљежио: Никола Тординац: 1986., 81-82.; 1995., 150-151.
