Мајка Мару преко мора звала:
„Ходи Маре, ако си опрала!"
„„Нисан мајко, лех скоро почела.““
„Ча си Маре, летњи дан делала?"
„„Пул мора сан рожице тргала.““ 5
„Колико си јих Маре натргала?"
„„Пуне недра и оба рукава.““
„Кому си јих највећ даровала?"
„„Братцу сам јих бродић накрцала,
I од згора три венца оплела. 10
Један венац сам себи пустила,
Другога сам братцу даровала,
А трећега на Дунај метала:
Плавај, мили мој венчић зелени,
Тер приплавај пред Јурјеве дворе 15
I опитај Јурјеву мајчицу:
Ако сте ви Јурја оженили?
Нежени га, мајко, ни за јединицу,
Аш су јединице мајкине прошице,
А јунак је млади јабука црљена. 20
Нежени га, мајко, ни за оштарицу,
Аш су оштарице зале пијанице,
А јунак је млади јабука црљена.
Нежени га, мајко, ни за удовицу,
Аш су удовице зале кукавице, 25
А јунак је млади јабука црљена.
Нег га жени, мајко, за убоге сироте.
Убоге сироте, Бога моле, раде,
Раде, Бога моле и к машице ходе.““
Народне приповиетке и пјесме из хрватскога приморја, прибиљежио ин чакавштином Фран Микуличић, у Краљевици, Слови приморске тискаре, а трошком пишчевим, 1876., стр. 154-155.
