ПРИКАЗАЊЕ:
КОЛОМБО, ДРУЖБА
ДРУЖБА:
О Коломбо прихрабрени,
кому вјечни глас пун дике
вије вијенац свеђ зелени
од неумрле ловорике;
о наш вриједни војевода, 5
кому дава вишњи згара,
бијес укротит морскијех вода,
силу добит злијех вјетара —
крепку и јаку ето дружбу,
која у труду све дни траје, 10
привео си на тву службу,
и да слиједи тве ступаје.
Свијетла изврснос твога знања,
племенити о витеже,
на крепосна дјеловања 15
љубко срце свијех притеже.
КОЛОМБО:
Моја дружбо вриједна и знана,
ка, за добит вјечне хвале,
са мном бродит јеси справна
очеанскога мора вале! 20
Вриједни Ерколе, кога дика
поред жаркијем сунцем свити,
кога изврсну час до вика
не ће тамна ноч прикрити,
бивши мноштво прије охоло 25
добио врлијех злијех наказни,
и сва мора наша около
прибродио без бојазни,
у очеан смионом плави
срце уљести њему не да, 30
тим биљеге мору стави,
да се не смије проћ наприједа.
Ну храбреној величини
наше свијести, ка је свијех виша,
сајма кратак круг се чини 35
тијесна овега околиша.
Славна крепо с и честита,
кој није мучно дјело ниједно,
из разлицијех страна свита
здружила је нас у једно, 40
да приђемо с благом чести
Еркулова ступе пута,
да сплешемо с крепком свијести
силни очеан мора љута.
Земље испанске и латинске 45
витези су овди избрани,
и државе цвијет словинске,
славни у свему Дубровчани.
Ова младос, војска ова,
с бистријем знањем, с бојном моћи, 50
сили гњевнијех свијех валова
могућа је врха доћи.
Видим, видим, дружбо мила,
гди неумрли глас по свиту
гласи вриједна наша дила, 55
нашу крипос племениту;
сваки од нас гди назива
старе грчке витезове,
и находи и одкрива
нове земље, свијете нове; 60
гди крстјанска света вира
смионијем дјелом наше власти
свега свијета краје обстира
и обкружује с многом части.
Прид свјетлостми нашом веће
тамна злоба чезне и блиједи 65
нитко се од нас кајат не ће
да Коломбов ступај слиједи.
Ово дјело пуно уреса,
предњу крепос ке надходи, 70
у весељу до небеса
уздизатће сви народи;
ер од злата жеља худа,
ко витезом старијем прије,
од нашега узрок труда, 75
и од нашега пута није:
за узвишење вјере праве
сваки од нас нагло хрли
нове искати сад државе,
очеан бродит плахи и врли. 80
Тим се веће, дружбо избрана,
с благом чести упутимо
пут незнанијех свијета страна,
и час вјечну придобимо.
Ход'мо на плав, срећа блага 85
дружи наше све пожуде;
небо онезијех свеђ помага,
ки праведно мисле и труде.
ДРУЖБА:
Наш војевода вриједни у свему!
тва је заповијед драга дости 90
јуначкому збору овему,
кому су изглед тве крепости.
Како хоће вриједнос твоја
нашијем срцем влада свуди,
без пристанка, без покоја 95
сваки те од нас служит жуди;
паче ниједан не има страха
од валова злијех поразнијех,
ни нас смета сила плаха
влажнијех југа, вихар мразнијех. 100
Нека силни вјетри упиру
супроћ нами плахос пријеку;
за час праву и за виру
ништа трудно није човјеку.
Бојна срца и витешка 105
на ниједан се труд не штеде;
њим су лака дјела тешка,
њих страх не тре смрти блиједе.
Јоштер с вјечном хвалом има
прико краја и држава 110
поред с колим сунчанима
свијетла летјет наша слава.
Тешке муке, труд приљути,
слатко и мило битће пака
нами у скупу споменути 115
драге дружбе и родјака.
Сваки се од нас узда и нада,
све љубјене љуби у крилу
спомениват, ко њекада
сплеса и доби морску силу, 120
и весело разбирати,
да није слађа ствар на свијети,
слатке усти целивати,
него славан свуд словити.
