Колика је Велебит планина,
толика је кула Дејанова,
на њој су двоја, троја врата,
кроз једна је сунце истицало,
кроз друга вода извирала, 5
на третима мајка Дејанова.
Она држи сина у крилајцу,
сије сину кошуљицу танку,
златном жицом сребра јаглицом.
Дејану је сину говорила: 10
„Лешто[2] расти, Дејан, дите моје,
да би отеја краљу краљевину,
и оному бану бановину.
Што ти је краље краљевина,
оне ти је стара дидовина. 15
Што ти је бана бановина,
оне ти је била очевина."
Мисли мајка да нико не чује,
сачуле је дви слуге цареве,
брзо текле, своме цару рекле: 20
„Да ви знате, мој честити цару,
ча ми слуге знамо
липо би нас даровао ..."
...................................
Украли су мајци из крилајца, 25
донили га цару пред колина,
и цар му је окинио главу...
