(Ову пјесму пјевају дјеца на
Стјепањдан идућ од куће до куће).
„Росна, росна кошуљице,
Каде си се уросила?"
„„Тамо доле ва долине,
Каде расту златне жици,
Златне жици подвежици.““ 5
„Отргнимо једну жицу,
Па ју носмо златарићу,
Да нан скује кључ од града,
Да видимо, ча ј' ва граду.“ –
Ва граду је девет братац, 10
Мед њими је једна сестра.
Причели су коншиљати,
Да кому те сестру дати.
„Боље ју је дати сунцу,
Боље сунцу, лех месецу; 15
Сунце ће ју огријати,
Месец ће њој свекар бити,
А Влашићи деверићи.
Туту буди боже фаљен
I з Маријун навек. Амен.“ 20
Народне приповиетке и пјесме из хрватскога приморја, прибиљежио ин чакавштином Фран Микуличић, у Краљевици, Слови приморске тискаре, а трошком пишчевим, 1876., стр. 138-139.
