Коледа свете Катарине

Извор: Викизворник


Коледа свете Катарине

Света Катарина
Је била једина.
Од седам година
Њу су пришли просит,
Њу су пришли просит 5
Три краљи од свита.
Они зажелили
Цвића руменога.
Светој Катарини
Њој отац говори: 10
„Хћерко Катарина,
Сада ти зибери
Од ових трих краљи,
Кога теби драго,
Кога теби драго 15
За свог заручника."
„„Појте ми ви с Богом,
I отац и мајка,
Јур ви добро знате,
Да ја веће имам, 20
Да ја веће имам
Мога заручника.““
На то се разјади
Та цесар жидовски,
I слугам говори: 25
„Вирне слуге моје,
Послушајте мене,
Што ћу вам ја рећи:
Латите ви Кату,
Тер ју спропејајте, 30
Тер ју спропејајте
Ва гору пустињу,
Где бати не туку,
Секире не сику,
Нер дробне тичице 35
Прежејно шћумборе,
Нека нутри стоји
Девет годин дана.
Катино срдашце
Мени донесите, 40
Оцу и мајчици,
Краљу и краљици.“
Али ми је Кате
Добре сриће била,
Собум је имела 45
Малега пасића.
Света ј’ Катарина
Слугам говорила:
„Вирне слуге моје,
Не кољите мене, 50
Не кољите мене
Нер мога пасића.
Његово срдашце
Оцу однесите.
Оцу и мајчици, 55
Краљу и краљици.
Када ми будемо
V врту Јесемана,
Месту Јожефата,
Ви хоћете стати 60
Об десну стран мене.“
Слуге су ју вирне
Липо послушале:
Пасића заклали,
Његово срдашце 65
Оцу су однесли,
Оцу и мајчици,
Краљу и краљици.
Кад се је свршило
Девет годин дана, 70
Онтрат се је краљу
Ва сању сањало,
Да је његва Кате
Још ва гори жива.
I слугам говори: 75
„Вирне слуге моје,
Послушајте мене,
Што ћу вам ја рећи:
Појте ви шећући
До горе пустиње, 80
Зач се мени ноћас
Ва сању сањало,
Да је моја Кате
Још ва гори жива.
Ви ју допејајте 85
На моје дворове,
Да јој ја сатарем
Њезине кошћице!"
Слуге су га вирне
Липо послушале. 90
1 они појдоху
Ва гору пустињу,
Свету Катарину
Ва гори најдоху.
Она ми шеташе 95
Од јелве до јелве,
Како она чела
Од цвета до цвета.
Слуге су се вирне
Страшно престрашили, 100
Свету Катарину
Липо ухватили.
Они ју пејају
Оцу на дворове,
Оцу и мајчици, 105
Краљу и краљици.
Онтрат још је краљу
Веча туга била,
I слугам говори:
„Вирне слуге моје, 110
Послушајте мене,
Што ћу ја вам рећи:
Појте ви делати
Оно страшно коло,
Појте ви оштрити 115
Оне оштре бритве,
Оно страшно коло,
Липо обредите,
Све ноже до ножа
I бритву до бритве. 120
I њезино тило
Згора поставите,
С конопи свежите,
На ноже рижите!"
Слуге су га вирне 125
Липо послушале,
Оно страшно коло
Липо обредили,
Све ноже до ножа
I бритву до бритве, 130
I њезино тило
Згора поставили.
Кад су они пошли
Коло обраћати,
Али им се коло 135
Ни ганут не даше.
Онтрат је то краљу
Већа туга била.
I слугам говори:
„Није то светица, 140
Нер је чаробница.
Ви ју допејајте
Ва шкуру тамницу.
Нека нутри стоји
Седам годин дана.“ 145
Кад се је свршило
Седам годин дана,
Онтрат се је краљу
Ва сање сањало,
Да је његва Кате 150
V тамници умрла,
I слугам говори:
„Вирне слуге моје,
Послушајте мене,
Што ћу ја вам рећи: 155
Појте ви шећући
До шкуре тамнице,
Зач се мени ноћас
Ва сању сањало,
Да је моја Кате 160
V тамници умрла.
Од Кати кошћице
На купац зберите,
Од Кати прашиће
На ветар врзите!" 165
Кад су они пришли
Пред шкуру тамницу,
Тамница је свитла,
Како свитло сунце,
Катарина ј’ липја 170
Липја и светија,
Нер је прија била.
На врх глави има
Од жија рожицу,
На прсих јој младој 175
Свитло сунце сија.
Круницу држаше
I Бога мољаше.
Сам Исус јој маши,
Машицу слушаше, 180
Иван јој ју свети
Липо отпиваше.
Слуге су се вирне
Круто престрашили,
Они се вратили 185
I сада ка краљу
На његове дворе,
I краљу говоре:
„Ајме мени, краљу,
Вели господару, 190
Свитла круно наша,
Проклети цесару,
Ча си ти учинил?
Свето тело мучиш,
Ни ’но чаробница, 195
Нер ј’ оно светица;
Још је твоја Кате
Ва тамници жива,
Стократ, Боже, липја,
Липја и светија, 200
Нер је игдар била.
Круницу држаше
I Бога мољаше,
Сам Исус јој маши,
Машицу слушаше, 205
Иван јој ју свети
Липо отпиваше."
Онтрат је то краљу
Већа туга била,
I слугам говори: 210
„Вирне слуге моје,
Послушајте мене,
Што ћу ја вам рећи:
Ви ју допејајте
На праг од тамнице, 215
Да јој ја сатарем
Њезине кошћице!"
Слуге су га вирне
Липо послушали,
Они ју пејају 220
На праг од тамнице.
Кад је то зачула
Катина мајчица,
Она брже тече,
Ча хитрије може 225
Пред праг од тамнице.
Онди ини падаше
На наги колена,
Свету Катарину
Липо ју просаше: 230
„Света Катарина,
Хћерко материна,
Опрости је мени;
Ако не за друго,
За ’них девет мисец, 235
Ких сам те носила
Ва мојој утроби,
За ’не гришне прса
С кими сам те липо
Гришна одојила!“ 240
Света Катарина
Мајки опростила.
Онтрат је то краљу
Већа туга била.
Краљ сабљом замахне, 245
Земља се пропаде,
Ње отац немили
Ва дно пакла паде;
Света Катарина
С њезинум мајчицум 250
На прагу остала.
С мајком у рај појде,
У рају пребива
С Дивицум Маријум,
Ка Исуса роди, 255
Ки нам нека буде
Свим на помоћ.
            Амен!

Из Уравићеве збирке.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 210-213.