Пређи на садржај

Камо се тко праве да љубав и ње стрил

Извор: Викизворник
Камо се тко праве да љубав и ње стрил
Писац: Шишко Менчетић
359. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Катариница.


Камо се тко праве да љубав и ње стрил


* * *


Камо се тко праве да љубав и ње стрил
   достоји све славе и сваке хвале дил?
А тој све хоће рит, рекући за љубав,
   чловик ће питом прит, писнивац и гиздав.
   Коли ти је тој мало да бисте ви знали 5
   ки нисте остало од вјештих слишали!
Тер што знам говору: с њим су све бољезни
   тко стоји у двору од ове љубезни;
   зашто је чудна ствар, ако смим право рећ,
   у њој се никадар не море покој стећ. 10
Ар кад се пригоди да жели тко љубав,
   тај миран не ходи нер тужан и нездрав:
   толика јес мука желити, чловјече, -
   мнократ се од рука од својих смрт стече.
Рекох, рећ још управ, мањи труд не буде 15
   оному тко љубав ку жели добуде,
   од сваке несрјеће ер сумњу вазитна,
   толико још веће што липшу ствар има.
Јоште ћу ово рит: липу рич тко љуби,
   што му ће на ум прит када ју изгуби? 20
   ар када јур драгу изгуби ствар чловик,
   све жели смрт нагу а неће тузи лик.
Ну стави свак памет врх ове љубави,
   је ли прî слична клет нер да се прослави?
   Ово је ње закон: почетак и срида 25
   и сврха напокон у ње нî без врида.
Тер да нî ствар друга нер служит само буд',
   дости би тај туга која мал није труд;
   паче се говори велик труд да прима
   тко служи и двори, зач мира не има. 30
Цић тогај, чловјече, варуј се љубави,
   да ти се не стече што мал ум мој прави;
   ер ти ја не вељу ово сад иза сна,
   а макар туј жељу живот мој да не зна,
а макар поражен да не бих љувено, - 35
   звал бих се сад блажен и честит свршено.


Напомена

Извор

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.