Била вила пољем прилетила,
на ђогату коњу Иванову,
и прид собом протира Ивана;
гологлава, боса и распаса,
брез хал-феса и свилена паса. 5
Билој вили Иво говорио:
»Јах бора ти, вило Загоркињо,
стани, вило, да отпочинемо.«
Ал говори вила Загоркиња:
»Не будали, Латинине Иво, 10
до подне ћу под Биоград саћи,
Под Биоград бедем дозидати,
брез аршина и брез тебешира.«
