Како вајмех! живјет' могу,
кад ме срце са мном није,
јох! срдашце моје гди је?
Укажи ми тко небогу,
ал' је далек, али близу, 5
хоћу ли се ш'њим већ 'стати?
Смрт ми трудни живот крати,
и худе ме мисли гризу.
Толика 'е жеља мене
од срдашца вајмех! мога, 10
да сам ост'о без разлога,
гди ми од жеље душа вене.
Ако итко на сем свјети
без срдашца живјет' може,
чин, да и ја, вишњи боже, 15
тако будем поживјети.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
