Како се без себе не море живити,
такој ја без тебе не могу жив бити;
ар кад се ја с тобом, ружице, раздиљу,
како сâм са собом раздиљен усцвиљу,
тер тебе желећи сâм себе тој жељу. 5
Је ли тој, мислећи, већи јад нер вељу?
је ли тој паклен труд и чемер видити?
ар не вим горчи суд нер дразих желити.
Цић тога живот мој ако ћеш, суначце,
раздилит, већ немој с мојим тве срдачце; 10
ар вољу ја с тобом, ружице, умрити
неголи сам собом довика живити.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр.289-290, Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
