Какав је овој ред ки живот мој обра
да не смим рећи злед на љубав ни добра?
Зач који умиру љувеном бољезни
моћно ми зазиру, кад хвалим љубезни,
тер праве да гори убој нî каменом 5
колико тко гори љувеним пламеном.
Такођер нисам прав, кад ми се пригоди
да се ја на љубав потужим штогоди;
ар тко су при својој госпођи чувени,
свак буде рит: "Ово ј' блажен стрил љувени". 10
Затој се угодит не може људем свим,
и затој проводит одлучих како вим.
Не цкни се снебиват када ме зло тири,
и добро уживат гди ми се намири.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
