„Појти ти је, појти дивојчица млада,
Од твоје мајчице до туђе мајчице.
Твоја мајка ломом круха уломила,
Пак га ј’ теби, хћерце, мило поделила;
Туђа мајка ножем круха одризала, 5
Пак га ј’ невести на ноге метала.
Твоја мајка ножем сира одризала,
Пак га ј’ теби, хћерци, мило даровала;
Туђа мајка нохтом сира ошкрнула,
Пак га је невести пред ноге хитила. 10
Твоја мајка сведром бачву навртала,
I својој хћерици добре воље дала;
Туђа мајка иглом бачву превртала,
I невести својој мало пити дала.“
Невестица млада мило говораше, 15
Тере мајки својој горко туговаше:
„„Да ја нисам, мајко, поли вас бивала,
Ча сам тужна к свекрвици дохајала!"“
