Кад се мисли момче оженити,
ваја добро очи отворити,
гједај коња дебелога врата
и дивојку каква јој је мајка,
ти не гледај липу ни гиздаву, 5
већ ти гледај ње руку жуљаву.
Док је цура код своје мајчице,
добрија је она од овчице,
а када се она с мужем здружи,
по свој кући она језик пружи, 10
по свој кући и псује и кара,
и свекрви: „Ти погрдо стара!"
Плаче она и расплиће косе,
па је јавли у матере носе:
„Ча ме ниси, мајко, укопала, 15
него 'номе лупетини дала,
све је моје кости поломија,
да Бог да се душом одилија!"
Пуница се ко паприка справја,
да се она својим зетом кара, 20
из дворишћа зове зета свога:
„Убојице од дитета мога,
што сан мајка како цвит гојила,
да Бог да те куга уморила,
не ћеш ми је више уживати, 25
моја кћи ће са мном прибивати."
