Кад пусти тко хрта за веле јур звири,
на све се хрт сврта, а не зна ку тири;
такођер овди сја суначцем свака вил,
тер не вим, Боже, ја којој бих пјесан спил.
Ника је ставила свој образ у славу, 5
којим је ранила сву младос гиздаву;
ника се озире јакино суначце,
тер мнозим подире љувено срдачце.
А нику другу вим ка змијам позна друм, 10
тер вазе памет свим толики ње разум.
Ову ћу далече толико слидити,
докли ми дотече на свиту живити;
ову ћу још тират са сву моћ и крипос,
доколи назират узмогу ње липос.10