Кад лице весело овеј вил' најприја Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН III.
Кад лице весело овеј вил' најприја
позоре и чело и косе назрех ја,
вас украс од госпој ке слијеђах оставих,
а дворит вас вик њој сву мисал поставих.
Јер ми туј наједно све дике видит би,5
ке не има заједно вас сај свит у себи:
толи зрак обличја од створца ствари свих
у драгом кипу сја пособно врх иних!
С тога сâм ови створ у жељах свеђ слиђу
а веће за ништор не марим што виђу. 10
Овако и пчела, чим сабрат мед ради,
не би свуд летјела по цвијетној ливади,
нашла б' слас толику да ки цвијет избрани
сам здржи, колику сва њих множ не храни;
зашто би остала у послу при њему, 15
а ине парјала, како дил при свему.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.169, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
