Кад је мајци Иво приминија,
Пуно га је мајка жаловала,
Пуно, пуно, три године дана.
Учешће му на греб долазила,
У години свакога мисеца, 5
У мисецу сваке недиљице.
Кад су Богу сузе додијале,
Ун пошаље два мала анђела,
Пошаље их мајци на постељу.
Стара их је мајка упитала: 10
"Ој, Иване, драго дите моје,
Што је теби мокра кошуљица,
Што је теби свића утрњена?"
То је мајко уздисање твоје,
Сто је мени мокра кошуљица, 15
Твоје су је сузе помочиле.
