Умре Иве пол мајке једини,
Мајка се га ва гробе плакаше.
„Је л' ти тешка та црна земљица,
Ал те тишћи деска јеловица?
Ал те грли трава детелина?" 5
„„Пој ми с Богом, мила мајко моја,
Нит ми тешка та црна земљица,
Нит ме тишћи деска јеловица,
Нит ме грли трава детелина.
Нег поздрави по Сењу школане, 10
Да не јубе на вири дивојке,
Јер су тешке кјетве дивојашке.
Када кјене, са се земја тресе,
Када куне, са се земја труне,
Кад уздише, до Бога се чује.““ 15
