Каже се ма вила милосна њеки хип

Каже се ма вила милосна њеки хип
Писац: Динко Златарић

ПЈЕСАН XII.

   Каже се ма вила милосна њеки хип,
а њеки немила и горка јак налип,
   тер к мени обраћа свој позор сунчани,
а по том одвраћа и видит забрани.
   Сад жали немир мој, сад ми труд задаје, 5
пак велми драг сам њој, пак за ме не хаје.
   Његда ме уфања напуни весело,
а њекад плакања, зато грем дресело.
   Тер ова промјена, честит пак тужан бит,
у мало времена моје ће дни скратит. 10
   I досле да грем жив, чуду се одвеће,
толи сам бољежљив, пун сваке несреће.
   Смртни је прем пораз уживат радости,
а скусит пак до час оваке жалости.

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.173-174, Загреб, 1899

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.