Јутрос идућ покрај мора,
ста писати вил н'јекоја
по пржини одизгора:
ти с' ма љубав, а ја твоја.
Па врли тога чух — — — 5
ја очима писмо слигју,
тер приступју мало ближе,
да то писмо боље вигју.
Видјех боље, пишућ вели:
о љубави, хтјеј ми рити, 10
душа моја кога жели,
што ме нећеш ш њим ставити?
Ужеже се срце у мени
живием пламом у тој доба,
риех: госпоје, плам љувени 15
једнак да нас пржи оба.
Ну теј риечи да не изгину,
јак врх траве пут од змије,
да у скора туј пржину
с писмом вихар не развије. 20
Тој речено не би мани,
вихар смрси сва тај слова
тај час остах ја — — —
другу мис'о узе ова,
али пузива женска ћуди! 25
— — — — — — — — — —