Зрасла ми је кита лужмарина,
Под њом сиди била Катарина,
I под њом је дробан шав шивала,
Кад њој дојде сестра Мандалена
„Да биш се ти јада нашивала! 5
Турци су ти Јурја заробили!“
Стави шавак на зелену траву,
А иглицу на мраморну стену,
I потече в Јурјеву камару,
Тер пробуче Јурјеве свитице, 10
I припаше Јурјеву сабљицу,
I оседла најжешћега коња,
Пак продркне мед ту турску војску.
„Помоз, Боже, делије незнани,
Дајте мени сужња везанога!“ 15
Скочи доли с високога коња,
Тер наброји триста дукат злата.
Дали су јој сужња везанога,
Стави њега преда се на коња,
Тер продркне до својега дома.— 20
