Јур весело примаљетје
о пастири,
море и крај мири,
травица ниче,
ком се диче 5
поља и стране,
и љубит' потиче
свак да стане.
Љубав весела
отове к нам свим хрли, 10
и лоза дуб грли;
лиепа загорка
свак час горка
ван дружбе бјежи,
а свога дворка 15
вик не тјеши.
А он се - - - - - -
сваки час скончава,
- - - - - - - - - - - -
тер свегј цвили, 20
- - - - - - - - - - - -
а она твргја бива
и образ били
прид њим скрива.
Љубави горушта, 25
крепосна твоја моћ
хотје јој врха доћ',
њега помили,
њу уцвили,
себе освети, 30
протива твој сили
да не лети.
