Не кантан од добра, ни од добре воље,
Него за окрипи, тужно срце моје,
Тужно срце моје, знам да га ни в мане;
Зела ми га ј' вила, ка в тој кући бива,
Та кућа ј' висока, са је од мрамора, 5
Са је од мрамора, да би се пропала,
А вила ка је в њој, да би ми допала!
