Да с’ од сребра, сува злата
Изашла би сад на врата,
I мени би растворила
Те прибиле прси твоје,
Нек ја видин д’ опочива 5
Израњено срце моје;
Срце моје, срце твоје
Заплетено у јубави,
Кано брштран покрај јеле
У зеленој свој дубрави. 10
Дубравице ма зелена
Бил’ ми драга ти вазела?
Вазми ми га, дубравице,
Процвало ти свако цвиће,
Занајвишје муртилица, 15
Муртилица центофоја,
Ка се гоји през покоја!
