Још си млада, још си дитињаста
ја ти не могу свој целов послати,
сад од тебе има помњу мати,
како од цвита који је у грасти,
лити од сунца да јој не повене 5
залива га прин зоре румене.
Да је сунце могуће имати
силна блага не гледа истратит
за нарешит чери јединице
која је липша од звизде Данице. 10
Цвито Фисковић, Неколико народних пјесама 19. стољећа из Оребића, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XXI Но. 1, 1993., стр. 16-17.
