Још одкле ти позна да дивни поглед твој Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН XCIX
Још одкле ти позна да дивни поглед твој
и дила крипосна смамише живот мој,
на ме си вазела омразу, ком дахтећ,
вик лица весела проћ мени сврнут нећ;
чим сцијењах да ћу ја жестокој бољезни 5
достојат смиљења при твојој љубезни,
јер прављах, ако лик не просим злој рани,
да ћу моћ по вас вик желит га замани.
Не може тврд ками гиздава вила бит,
да неће сузами мојим се поболит. 10
Одкрих ти горки цвил и трудно живјење,
у ком сам тебе дил, и просих смиљење.
Али се не смили, нег јоште горчије
срце ми уцвили, да мирно вик није.
Јер докле тајах плам, и ти још не знаше 15
да огњем ја згарам, ки т' очи ужгаше,
тер мрзећ ја не бих твојима позори,
јер мнократ љувен смих згледав ме ти створи.
Пун туге сад ходим додијав сам себи,
гди већ не находим ки утих при теби, 20
ни друго разми гњив ки ће бит смрт моја,
јер нећеш да је жив тко љубав достоја.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 222-223, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
