Још од приј' сву моју ставил сам крипко моћ Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН XCVII
Још од приј' сву моју ставил сам крипко моћ
послушат госпоју, мимо ње двор не проћ.
I за све јер ће бит моја смрт ови ред,
рвем се ослужит жестоку заповијед.
По вољи сиљеној сâм себи мир губим, 5
да не бих скривил њој врх свега ку љубим;
да прси не буде, ни позор љувени
напунит прихуде расрђбе проћ мени.
Тер бљуду мој ступај од пута на кому
честократ скончан вај животу би мому. 10
Јер мнократ драг образ изневар замјерих
и слишах слатки глас, чим смртну рат смирих.
Ну кадгод по сили (тер сконча тој мене)
под прозор примили љубав ме пожене,
јак вјетар, кад настав усилат одвеће, 15
по мору гони плав, да иде куд неће.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 221-222, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
