Дивојка ва горе Мило ми се плаче, Да ми она не зна С чрне горе ванка. „Ча биш му ти дала, 5 Кој би ти показал С чрне горе ванка?" „„Ја бин му дала Фацолић ракаман, Ки ни на воде пран, 10 Ни на сунцу сушен, Лег је сушен, драго, На мојем срдајцу.““ Стј. Жижа, бр. 192. Од Е. Јелушича.
Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 154.
