Још могу рит овој: јес мене тко љуби

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Још могу рит овој: јес мене тко љуби
Писац: Шишко Менчетић
313. песма првог дела Рањинина зборника.




Још могу рит овој: јес мене тко љуби,
   кад прид том од госпој мучање не губи;
   за рајско почтен'је славне ње липости
   парјал бих служен'је љувене крипости.
Она тој не гледа, ма начин кад види, 5
   стави ред тер не да образ мој да блиди;
   поручи по слузи рич, коју не вељу,
   зач не бих рад к тузи приложит вам жељу.
Још могу рит овој: јес мене тко жели,
   кад овај од госпој мени се весели, 10
   покли ме дочека толико љувено,
   тер не смим рећ нека остане скровено.
Ар би се забил свак, да тко зна овди сад
   колико мој житак ондај се нађе рад;
   тер трпит ону слас, је ли тој пречудно, 15
   имаје у облас ње личце разблудно?
Још могу рит овој: нî на свит младости
   која се јур к мојој сликује радости;
   зач видих још љубав туј нику међ нами
   ку не смим рећ управ, да се свак не смами, 20
гди се сва милује јакино отрок млад,
   гди се сва силује како бих веће рад;
   а друго унаприд нећу вам ја правит,
   нека вам љувен врид не будем појавит.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 493 године.