Јесам ли ти говорила, драги:
Не пиј вина, не пуши духана,
Не ашикуј, не вежи севдаха?
Од севдаха горег јада нема,
Ни жалости од ашиковања: 5
На жалост[1] ће и комшија доћи,
А за јаде нико и не знаде,
Долич бога и срдашца мога.
Референце
↑Кад тко умре, иду комшије и пријатељи рођака му, к истим на жалост
Извор
Хрватске народне пјесме и приповиедке из Босне, сакупио и на свиет издао Камило Благајић, У Загребу. У комисионалној наклади академијске књижаре Лав. Хартмана (Кугли и Деутсцх). Тисак дионичке тискаре. 1886., стр. 3.
