Иде Јанко у гору зелену,
да ће јунак лова уловити,
у двору га од тог одвраћали:
»Не ход’, Јанко, у гору зелену,
не ход’, Јанко, прија мисе свете!« 5
Ал и’ Јанко није послушао,
ма ни лова није уловио,
кол врата му змија се савила,
с отон змијон он се врати двору.
Кад је доша билу двору свому: 10
»Ајме мени, мила моја мајко!«
Кад је вид’ла мајка на вратима,
од њега је она побигнула,
исто тако његова љубовка,
а кад га је сестра Ангелина, 15
она га је липо загрлила,
не љуби га у румено лице,
него змију у црљено око.
