Јал' гром громи, јал' се земља тресе,
Јал' удара море у бригове?
Нит' гром громи, нит' се земља тресе,
Нит' удара море у бригове,
Него цвили Марија Дивица, 5
Свети Илија њој је говорија:
"Што ти цви1иш, Маријо Дивице."
"Пројди ме се мој свети Илија,
Кад сан била у земљи Индији,
Видила сан сваку неправицу, 10
Ди не слуша млаји старијега,
Ни старији Бога великога,
Ди брат брата на мегдан позивље,
Сестра сестру сестрицун не зове,
Ди узимље дивер невистицу, 15
За несртну своју заручницу."
Свети Илија њој је говорија:
"Ти не цвили, Маријо Дивице,
Кад ми наше подилимо благо,
Ићи ћемо Богу на небеса 20
Казат ћемо Богу неправице,
Нек' Бог чини што је њему драго."
Почну свеци раздиљиват благо.
Светин Микули море и бродове,
А Илији муње и громове, 25
А Ивану кризму и кршћење,
Светон Петру од небеса кључ.
Иван Пажанин, Народне пјесме прикупљене у наше дане у Винишћима крај Трогира, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XIV Но. 1, 1986., стр. 198.
