Уранила Јагода дивојка
Јутру рано на’ ну хладну воду.
За њу рани млад јунак на коњу.
Видила га Јагодина мајка:
„Не ран’ тамо, млад јунак на коњу, 5
Јер је тамо моја кћи Јагода.
Малахна је, престрашит се оће;
Липахна је, обљубит ју оћеш!“
„„Липа хвала, Јагодина мајко,
Имам љубу през твоје Јагоде. 10
Липахна је, како и Јагода,
Чрне очи, како и Јагода,
Русе косе, како и Јагода,
Нер да нима имена њејега.
Рано се је на ноге скочила, 15
Хитро ми је коња наседлала
I на коњу оружје сподала.
Мед оружјем црљен лужар клала
I још ми је говорила млада:
Љуби, јунак, тај црљени лужар, 20
Кад не мореш лица Јагодина!““
