Ја узјаха дебела дората
Па окрену уз гору зелену.
Ја уз гору, а сунце за гору,
Ја на гору, а сунце под гору,
Ја под јелу а сунце за јелу, 5
А под јелом дјевојчица спава:
Под главом јој снопак дителине,
У њедрима два сива сокола. —
Свезах коња за танку јелику,
Метнух цуру на бијелу руку. 10
Мало тренух, ал се брзо пренух:
Нити коња за танком јеликом,
Нит дјевојке на бијелој руци.
Тјерах трага, до Новог Пазара.
У Пазару стигох своју драгу, 15
Гдје продаје коња и сокола:
Коња даје за добра јунака,
А сокола за очи јуначке.
Мени моја драга проговара:
„Чујеш дико, — не прилипљуј за ме, 20
Није моје биело лице за те.“
Хрватске народне пјесме и приповиедке из Босне, сакупио и на свиет издао Камило Благајић, У Загребу. У комисионалној наклади академијске књижаре Лав. Хартмана (Кугли и Деутсцх). Тисак дионичке тискаре. 1886., стр. 26-27.
