Извир воде извирало,
Свако труње изметало,
Понајвише шајке ласте,
I у ласте шарен сандук,
А у сандук липа Мара, 5
Липа Мара проговара:
»Ко ће мене отворити,
Томе ћу ја љуба бити.«
То дочуло царевчече,
Па он кује ситне кључе, 10
Ситне кључе јаворове.
Мучио се да отвори,
Мучио се, не могаше,
То дочуло Грчевчече,
Па он кује ситне кључе, 15
Ситне кључе јаворове.
Мучио се да отвори,
Мучио се, не могаше.
То дочуло циганчече,
Па он кује ситне кључе, 20
Ситне кључе јаворове.
Мучио се да отвори,
Мучио се и отвори.
Липа Мара проговара:
»Шаљ' ми, мајко, аршин платна, 25
Аршин платна, жицу злата
I игљицу везуљицу,
Да сашијем било лице,
Било лице, црне очи,
Да не видим, кога љубим, 30
Кога љубим, ко ме љуби.«
„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1933., XIX/1, стр. 181-196, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Прво коло., песма бр. 8. стр.186.
