Иве мајци својој говориа:
Мајко моја умро за девојком
За Камером једином у мајке,
С ком сам паса девет годин’ овце,
Девет овце а десету јањце; 5
Нисам јој се скута ухватио,
Бела скута ни бела рукава,
Јер ми рече да ће бити моја;
А сад ми се удаје Камера
Да б’ за кога неби ни жалио 10
Већ у село за суседа мога,
А још мене у сватове зове.
Нећу поћи стара мајко моја
При ћу моју изгубити главу.
Стара мајка Иви беседила: 15
А ти Иве драго дете моје
Јер се тому домислит немореш?
Ја ћу тебе научити лепо:
Ти Камери појди у сватове
А када ли за обедом буде 20
Свак ће систи где је кому драго
А ти Иве прама куми твојој.
Кад будете рујно пити вино
Свак ће пити како кому драго
А ти Иве драгој куми твојој: 25
Да си здраво драга кумо моја
Ни у здравље ни моје ни твоје
Већ у мало чедо под појасом,
То је кума моје чедо мало
Кад се роди пошаљ ми га дома. 30
Чути оће сватови господа,
Сва ће сваћа побегнути натраг
Ти ћес остат с млађаном девојком,
Ухвати је за беле руке
I води је белу двору моме. 35
Кад је Иве мајку разумио
Он Камери иђе у сватове.
Кађа ли је за обедом било
Сваки сида где је кому драго,
Млади Иве прама куми својој. 40
Кад почеше рујно пити вино
Сваки пије како кому драго
Млади Иве драгој куми својој:
Да си здрава драга кумо моја
Ни у здравље ни моје ни твооје 45
Већ у мало чедо под појасом,
Јер је оно моје чедо мало
Кад се роди пошаљ ми га дома.
То су чули сватови господа:
Свака сваћа побигоше дома; 50
Оста Иве с млађаном девојком
Ухвати је за бијеле руке
Поведе је двору бијелому.
