„Расти ми, прорасти,
Мој синко Иване,
Ја сам теби, Иве,
Сезидаиа граде.
А ти ишћи, Иве, 5
Господина ва ње."
„„Ишћите га, мајко,
Ишћите га, сама,
Само не ишћите
Милоша јунака, 10
Зач је мени Милош
Млада оца убил.““
На тон се је Иву
Разболила мајка.
„Ходи ми ти, Иве, 15
За горје по воду,
Чини ми се, Иве,
Да бин воде пила,
Ма не носи собун
Меча ни сабјице.“ 20
„„Не скрби се, мајко,
Од моје сабјице,
Него се ти скрби
Од твоје преслице.““
Када Иве приде 25
На ту хладну воду,
Поврх њега тица
Прежејно жумбори:
„Черпај, Иве, воду,
Ими[1] вар над собун!“ 30
Када ми се Иве
Назада обрне,
Тот ми над њин Милош
З нагин мечен стоји;
А Иве (ми) змакне 35
Под бедри сабјицу,
Пак ми он одсиче
Милошу главицу,
Пак ју он завије
V шару махраницу, 40
Пак ми ју он носи
Милој мајки својој.
„Ево ти је, мајко,
Милошова глава.“
„„Волила бин, Иве, 45
Да би твоја била.““
А Иве ми змакне
Спод бедри сабјицу,
Пак ми одсиче
Мајкину главицу. 50
