Мајка Мару за Ивана дала,
данас дала. сутра се кајала,
јер је Иво пијаница љута:
до поноћи рујно вино пије,
од поноћи шербет и ракију, 5
а у зору иде к бијелу двору.
На обору оборио врата,
док је дошо до лијепе Маре.
Он не буди прелијепе Маре,
већ он буди Пелин-буздована: 10
»Устај горе, Пелин-буздоване!
Устај горе, ужежи ми свијећу,
дај вечеру, Пелин-буиздоване!«
С буздована пера полијећу
у Марина плећа салијећу. 15
Кад се Иво разабрао с вином:
»Ој Марице, слатко срце моје!
Хоћеш ли ми пребољети рану,
да ти сестрим по горици виле,
да ти беру свакојако биље?« 20
»»Не бер’ биља, прелијепи Иво,
не бер’ биља, не дангуби дана,
не ће Мара пребољети раина;
већ ми зови мајку на благослов,
да се својом благословим мајком!«« 25
I отиђе пуничином двору:
»Ој пунице, лијепе Маре мајко,
тебе Мара на благослов зове!«
»»Каква Мара жалосна јој мајка?
Синоћ ми је на водици била, 30
и мени ие воде заграбда!««
Кад је дошла лијепе Маре мајка:
»Ој Марице слатко срце моје!
ил су ране од Ивана твога
ил су ране Бога великога?« 35
»»Нису ране од Ивана мога,
већ су ране Бога великога!
Држи Иву моја мила мајко,
држи Иву ко што си држала!
Кроји Иви ко што си кројила, 40
кроји Иви танане кошуље!««
То изусти прелијепа Маре,
то изусти и душиоу пусти.
