Заспала је љуба Иванова
Покрај пута поља зеленога.
Нашле су је слуге Иванове.
Потекле су Иви повидати:
„Нашли смо ти вирну љубу твоју 5
Покрај пута, поља зеленога,
Кади спава кано и заклана.
Ћеш ли, Иве, да ју пробудимо?"
„„Хвала вами, вирне слуге моје,
Добар сам ја, да будим дивојке 10
I још бољи, да љубим дивојке."“
Појде Иве в биле граде своје,
Тер донесе грану ружмарина,
Пак је Мари носи на срдашце.
Кади ј’ Мари зелен-грана пала, 15
Онде ју је црна крв полила.
Кади ју је црна крв полила,
Онде зрасла трава детелина,
А та трава цвићем народила.
Пак је Иван цвиће побирао, 20
Пак је љуби винац уплетао,
Пак је винцем љубу заодио.
Туде је је и прстеновао,
Па је меће на коња својега,
Тер ју води к билу двору свому. 25
