Иван Карловић и сестра
Шетњу шета Карловићу Иво,
С њим Никола слуга успореде;
Из двора се здраво подигнули,
Николи је Иво говорио:
„О Никола, в'јерна слуго моја, 5
Што те питам, кажи мени право!
Тко доходи б'јелу двору мому,
А к дјевојци драгој сестри мојој?
Тко јој плете косе у петеро.
У петеро и у деветеро 10
I учи је језик свакојаки?"
Никола је Иву говорио:
„О Иване, драги господаре!
Био бих ти и пр'је повидио,
Ма не смијем од сестрице твоје, 15
Е ми твоја селе обећала,
Ја када бих кому повидио,
Да би моју окинула главу."
Николи је Иво говорио:
„Не бој ми се, в'јерна слуго моја! 20
Докле ми је на рамену глава,
I десница у рамену рука,
Ти се не бој драге сестре моје!"
Говори му слуга Николица:
„К њој доходи лијепа дјевојка, 25
Драга селе Пера Задранина;
Да је видиш, драги господаре.
Да је видиш, поболио би се;
Да је љубиш, ти би оздравио."
Отоле се двору повратили. 30
Кад је дошо за бијеле дворе,
То т' му б'јели двори затворени;
Он је сестри својој говорио:
„Отвор' дворе, драга селе моја!"
Она му је говорила млада: 35
„Сад ћу, Иво, мој мили брајене.
Нек оплетем жуте косе моје."
Опет јој је Иве говорио:
„Отвор' дворе, драга селе моја!"
А она му говорила млада: 40
„Сад ћу, брајо, мој мили брајене,
Нек умијем б'јело лице моје."
I трећи јој пут је говорио:
„Отвор' дворе, драга селе моја!
С к'јем се, селе моја, разговараш?" 45
Она му је говорила млада:
„„Сад ћу, Иво, мој мили брајене;
Ер ме боли руса глава моја,
Па се с болном главом разговарам."
Б'јеле му је дворе отворила: 50
На душеку дјевојка лијепа;
Од камаре затворила врата.
У врата је Иво ударио,
Пуста су се отворила сама,
На душеку дјевојка лијепа, 55
С лица јој је махраму подиго.
То т' јој лице ко на гори Сунце.
А говори Иванова селе:
„Немој, Иво, мој мили брајене,
Ти не грди лица дјевојчина. 60
То ће бити вјереница твоја."
Када је је Иво разумио,
Листак мале књиге накитио,
Тер је шаље Перу Задранину:
„Пријатељу Задранине Перо! 65
До сада смо били пријатељи,
А од сада хоћемо и бољи!
Из двора ти утва излетјела,
У моје је дворе долетјела.
Ма јој не ћу обломити крила. 70
Нег ти узми драгу сестру моју,
Узми моју, а ја хоћу твоју."
Како рекли, тако учинили.
За њу се је Иво оженио,
I л'јепи му пород породила: 75
До три ћери, а четири сина.
У младости ћери поудали,
У старости синове женили,
Здраво били, те се веселили!
Балдо Главић, стр. 4875.
Казивала Марија Пеш, мљећка
старица, а слушала од Нике
Николине Белине из Прожуре.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
